до̀ушити

доушити

Лема

доушити

Извор

том 1, стр. 751, редослед 17

1.
доставити какву вест, потајно, кришом јавити.
— Одмах похитје и доуши госпођи војвоткињи да је она] ... у ... соби.
Вел.
Један ... побратим доуши ми]: »Ево зло ако га ти не претечеш.«
Љуб.
2.
чути у поверењу, дочути, дознати.
— Биљежник доуши да је госпођа начелниковица назвала његову бољу половицу сухом трлицом.
В 1885

Изворни текст (OCR)

до̀ушити, -ӣм сврш. 1. доставити какву вест, потајно, кришом јавити. — Одмах похитје и доуши госпођи војвоткињи да је она] ... у ... соби. Вел. Један ... побратим доуши ми]: »Ево зло ако га ти не претечеш.« Љуб. 2. чути у поверењу, дочути, дознати. — Биљежник доуши да је госпођа начелниковица назвала његову бољу половицу сухом трлицом. В 1885.