до̀хакати
дохакати
Лема
дохакати
Етимологија
Turkish
Извор
том 1, стр. 752, редослед 13
- 1.
доћи крају, надвладати, на крај изићи, учинити безопасним.
— Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед.
Може му болесну зубу дохакати само хладно гвожђе.
- 2.
доћи главе коме, уништити, убити кога.
— Ко их виле види, неће добро проћи, пропао је: или ће га оне устрелити ... или ће полудети видећи њихову лепоту, па ће сам себи дохакати. Вес. до̏хва̄т (лок. дохва́ту и до̏хва̄ту) и до̀хват м размак докле се може дохватити, досегнути.
— Мјесто ... изван дохвата шрапнела. Рег.
Фразе
на дохвату руке веома близу. — Гражена роба је често висила ту, на дохвату руке.
Изворни текст (OCR)
до̀хакати, -а̄м сврш. тур. 1. доћи крају, надвладати, на крај изићи, учинити безопасним. — Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед. Нуш. Може му болесну зубу дохакати само хладно гвожђе. Куш. 2. доћи главе коме, уништити, убити кога. — Ко их виле види, неће добро проћи, пропао је: или ће га оне устрелити ... или ће полудети видећи њихову лепоту, па ће сам себи дохакати. Вес. до̏хва̄т (лок. дохва́ту и до̏хва̄ту) и до̀хват м размак докле се може дохватити, досегнути.— Мјесто ... изван дохвата шрапнела. Рег.