до̀хватити
дохватити
Лема
дохватити
Извор
том 1, стр. 752, редослед 17
- 1.
(трп. прид. до̀хваћен) сврш. узети што хватајући руком.
— Дохватим пушу с клина.
Жене су дохватиле Савину руку и љубиле је.
- 2.
досегнути, допрети.
— Мисле да су тако велике да ће главом горе дохватити.
Свуд, колико оком дохватиш, само су оранице.
- 3.
окрзнути; закачити.
— Зрно му из пиштоља дохвати мало кора од сабље.
- 4.
ударити.
— Дохвати Стојана чибуком по глави.
- 5.
ухватити; стићи.
— Исеку ... гомилу поглавитих људи, где су кога дохватити могли.
- 6.
обузети, обухватити.
— Одби се од прозора... дохваћен општом грозницом одушевљења.
Пододреднице
1. доћи до чега, домоћи се. — Прескочим плот и дохватим се цесте. Матош. фиг. Не би л се дохватио већ једном памети, синко! М-И. 2. дочекати се (на што). — Скочи с крова], дохвати се на ноге и крену даље. Чипл. 3. уз. повр. зграбити се, ухватити се укоштац. — Брицо оборио се на Луку, те се они дохватише гуша. Кол. фиг. Дохвативши се укоштац са песничким великаном ... српски писац је свој посао свршио. Цар М
Изворни текст (OCR)
до̀хватити, -ӣм (трп. прид. до̀хваћен) сврш. 1. узети што хватајући руком. — Дохватим пушу с клина. Јурк. Жене су дохватиле Савину руку и љубиле је. Чипл. 2. досегнути, допрети. — Мисле да су тако велике да ће главом горе дохватити. Нен. Љ. фиг. Свуд, колико оком дохватиш, само су оранице. Чипл. 3. окрзнути; закачити. — Зрно му из пиштоља дохвати мало кора од сабље. Вук. 4. ударити. — Дохвати Стојана чибуком по глави. Ћор. 5. ухватити; стићи. — Исеку ... гомилу поглавитих људи, где су кога дохватити могли. Нов. 6. обузети, обухватити. — Одби се од прозора... дохваћен општом грозницом одушевљења. Ћос. Б.