доцепљи́вати

доцепљивати

доцепљивати

том 1, стр. 753, редослед 30

—
ијек. доцјепљи́вати несврш. и уч. према доцепити
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

доцепљи́вати, -ѐпљује̄м, ијек. доцјепљи́вати несврш. и уч. према доцепити.