Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дочѝтати

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 754

дочѝтати

дочитати

Стална адреса

Лема

дочитати

Извор

том 1, стр. 754, редослед 27

  1. —

    (мн. дочита́мо и дочѝта̄мо, дочита́те и дочѝта̄те; р. прид. до̏читао -а̄ла и дочѝтао, -ла) сврш. завршити читање онога што пре није било прочитано докраја; прочитати све докраја.

    мн. — множинар. прид. — радни глаголски придевприд. — придев
    — Када ју је причу дочитала, затвори књигу. Том. Рођак је дочитао, но још држи у руци писмо.
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
дочѝтати, -а̄м (мн. дочита́мо и дочѝта̄мо, дочита́те и дочѝта̄те; р. прид. до̏читао, -а̄ла и дочѝтао, -ла) сврш. завршити читање онога што пре није било прочитано докраја; прочитати све докраја. — Када ју је причу дочитала, затвори књигу. Том. Рођак је дочитао, но још држи у руци писмо. Ћип.