до̀шао
дошао QA: medium
Лема
дошао
Извор
том 1, стр. 750, редослед 16
- 1.
-шло) сврш. 1 идући приспети, стићи, допутовати на било који начин.
— Хтједох ти свакако у походе доћи.
Дошао из Африке у Италију.
Нама је дошао глас.
Оне су идеје дошле у Русију са Запада. "Јов. С.
- 2.
настати.
— Дође време жетви.
Чисто се веселим кад дође недјеља.
- 3.
прећи.
— Разговор помало дође и на озбиљније ствари.
- 4.
појавити се.
— Дошла пошаст на овце.
Дође му покојни Драгоје на очи.
- 5.
наставити се на што, заређати се.
— Било је неколико јела ... а после дође пиће, шала и песма.
На прво место дошле би кратке причице Вукове ... затим би дошле краће народне приповетке.
- 6.
(до чега) прибавити, стећи.
— Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити.
Читао сам све књиге до којих сам могао доћи.
- 7.
дорасти, нарасти, приспети.
— Кад дође син до коња и сабље, он ће мене старца избавити.
Прошло отад десет година ... и мала Аница дошла велика.
Кукурузи су били дошли виши од човека.
- 8.
постати, добити изглед чега (у промени).
— Сва се згрчила везући, а младо јој лишце дошло озбиљно и мрко.
Од хода, ветрова и сунца беше у лицу дошао као бакар.
- 9.
(безл.) прохтети се (коме).
— Дође јој да пева и да плаче.
Онда ми нешто дође, лупим га шаком.
- 10.
догодити се, збити се.
— Не дај боже да до тога дође, да Софку нека надмаши лепотом.
- 11.
бити у сродству: он му дође брат од стрица.
colloquial - 12.
(морално) пасти, пропасти.
— Зар је он дотле дошао да се код најкрволочнијих убица распитује за жену.
4Изр.
до израза , изражаја, на површину очитовати се, показати се ~ до места, до службе, до круха, до хлеба добити службу, место, наћи зараду; ~ (до) памети опаметити се; ~ до пуног замаха потпуно се развити; ~ до речи 1) стећи прилику да може говорити; 2) посвађати се; до славе постати славан; ~ до спознаје, сазнања спознати, сазнати; ~ до ушију чути, дознати; ~ до уверења уверити се; ~ до закључка закључити; коме до грла, до носа, доврх главе дојадити, досадити коме; ~ коме главе убити кога; ~ коме шака бити ухваћен од кога; ~ (к) себи освестити се; ~ на глас прочути се. — Дође на глас као храбар и одважан витез. В 18s5.; ~ на крај с киме, с чим свладати, надвладати кога; ~ на мисао (на памет, на ум, у главу) помислити; сетити се; ~ на ноге коме поклонити се коме, понизно молити кога; на просјачки штап, до просјачког штапа посве осиромашити; ~ на сан уснити, сањати; ~ на снагу ојачати; ~ на свет родити се; ~ на видело показати се, бити опажен; ~ на владу, власт завладати; ~ на зелену грану подићи се материјално; ~ под перо наметнути се при писању (о мисли); ~ под руку коме дохватити, наићи на кога или на што. — Читао је све што би му под руку дошло. Петр. В.; ~ у ћорсокак наћи се у безизлазном положају; ~ у додир (у дотицај, у везу) састати се с ким, успоставити односе; ~ у обзир рачунати с ким, с чим; у питање (у сумњу) не бити сигуран; у положај (прилику, ситуацију, могућност) моћи учинити што; ~ у сукоб сукобити се; ~ у сусрет помоћи коме; ~ у ватру ражестити се; дошла коса на брус (до камена) не може се даље, додијало је; дошло ми је тешко (криво, жао) постало ми је тешко (криво, жао); дошло па прошло брзо се појавило па брзои нестало; иди ми-дођи ми није како треба, није у реду. — Ту је морало бити иди ми-дођи ми! Није ту чист посао.
Изворни текст (OCR)
до̀шао, -шла, -шло) сврш. 1. идући приспети, стићи, допутовати на било који начин. — Хтједох ти свакако у походе доћи. Шен. Дошао из Африке у Италију. Макс. Нама је дошао глас. Пав. Оне су идеје дошле у Русију са Запада. "Јов. С. 2. настати. — Дође време жетви. Јакш. Ђ. Чисто се веселим кад дође недјеља. Козарч. 3. прећи. — Разговор помало дође и на озбиљније ствари. Нех. 4. појавити се. — Дошла пошаст на овце. Торб. Дође му покојни Драгоје на очи. Вукић. 5. наставити се на што, заређати се. — Било је неколико јела ... а после дође пиће, шала и песма. Срем. На прво место дошле би кратке причице Вукове ... затим би дошле краће народне приповетке. Скерл. 6. (до чега) прибавити, стећи. — Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити. Ранк. Читао сам све књиге до којих сам могао доћи. Козарч. 7. дорасти, нарасти, приспети. — Кад дође син до коња и сабље, он ће мене старца избавити. НПХ. Прошло отад десет година ... и мала Аница дошла велика. Војн. Кукурузи су били дошли виши од човека. Поп. Ј. 8. постати, добити изглед чега (у промени). — Сва се згрчила везући, а младо јој лишце дошло озбиљно и мрко. Шимун. Од хода, ветрова и сунца беше у лицу дошао као бакар. Црњ. 9. (безл.) прохтети се (коме). — Дође јој да пева и да плаче. Вес. Онда ми нешто дође, лупим га шаком. Хорв. 10. догодити се, збити се. — Не дај боже да до тога дође, да Софку нека надмаши лепотом. Станк. 11. разг. бити у сродству: он му дође брат од стрица. 12. (морално) пасти, пропасти. — Зар је он дотле дошао да се код најкрволочнијих убица распитује за жену. Ћос. Д. 4Изр.