до̀јити
дојити
Лема
дојити
Извор
том 1, стр. 712, редослед 7
- 1.
(трп. прид. до̏јен) несврш хранити својим млеком.
— Седи жена и доји дете.
- 2.
сисати.
— Слатко доји дијете своју мајку.
- 3.
мусти.
— Брат је дојио краву и себи приграбио боље млијеко.
- 4.
давати млеко.
— Лијепо блеји, али зло доји.
Пододреднице
1. дојити (4). — Престаде крава да се доји, јер се брзо хтјела отелити. Ств. 194s. 2. фиг, хранити се. — Срамота ме, сед сам, а грехом се дојим. Бој
Изворни текст (OCR)
до̀јити, -ӣм (трп. прид. до̏јен) несврш. 1. хранити својим млеком. — Седи жена и доји дете. Дом. 2. сисати. — Слатко доји дијете своју мајку. Сиј. 3. мусти. — Брат је дојио краву и себи приграбио боље млијеко. Шен. 4. давати млеко. — Лијепо блеји, али зло доји. Вук.