дољу́бити

дољубити

Лема

дољубити

Извор

том 1, стр. 723, редослед 7

—
индив. докраја љубити, престати љубити.
индив. — индивидуално
— Дакле ви сте већ љубили?
— И дољубио, одговорих. Маж. Ф. дољу́љати се, до̀љӯља̄м се сврш. 1. љуљајући се доћи, стићи.
— Кад се Вранић дољуљао, упита га трговац ...
Кум.
Са веранде се дољуља сва запрепаштена Петровићка.
Матош
2. фиг. индив. доћи, дотерати докраја, пропасти.
— Љуљаш ли се? ... Љуљај, љуљај ... бели си се докраја дољуљао.
Сиј.

Изворни текст (OCR)

дољу́бити, до̀љӯбӣм сврш. индив. докраја љубити, престати љубити. — Дакле ви сте већ љубили? — И дољубио, одговорих. Маж. Ф. дољу́љати се, до̀љӯља̄м се сврш. 1. љуљајући се доћи, стићи. — Кад се Вранић дољуљао, упита га трговац ... Кум. Са веранде се дољуља сва запрепаштена Петровићка. Матош. 2. фиг. индив. доћи, дотерати докраја, пропасти. — Љуљаш ли се? ... Љуљај, љуљај ... бели си се докраја дољуљао. Сиј.