до

— Јакима се све до неба химне дижу и до црне земље клања.

— Коњ до коња, јунак до јунака.

Седнем до прозора.

— Поробише нас и попленише до сиротиње и голотиње. П 19з9. Разгњеви се до бјеснила.

— До капи воду испију. Љуб.

— Ако је оцу до разговора, задржат ће сина.

Они социјалисти којима је до дела, а не до речи, мисле обратно.

— Радили су од зоре до мрака.

— Хаљина с рукавима до ниже појаса.

Рј. Прошетао се цестом до на крај села.

— Стићи ће

до који дан. Андр. И. П. прил. 1. изриче а. изузимање: само, једино. — Од зграде не оста до темељ. Мат. Није ништа окусио до воде и зелена воћа. Ранк. б. приближност око, отприлике. — Има је свете воде до једна литра. Јурк. Сметови су били до два метра високи. Чол. 2. употребљава се каткада плеонастично (обично у стиховима због броја слогова). — Два се тића побратила до два сокола. Кост. Л. Чељад се до три пута прекрсти. Ћип. до- као префикс у глаголским сложеницама значи а. завршити радњу или збивање основног глагола: дозвати, дозрети. б. временски доспети до одређеног рока: доживети. в. учинити да неко дође до некога места: довести, дотерати. г. довести докраја раније недовршену радњу; додати што вршењем радње основнога глагола: дозидати, долити, допунити. д. учинити да нешто доспе тамо куда је намењено: дозначити, доставити.