дра̑вка
дравка
Лема
дравка
Извор
том 1, стр. 756, редослед 20
- 1.а.
велика шајка која само по Драви може пловити. Вук Рј. дра̑г, дра́га, дра́го (одр. дра̑гӣ; комп. дра̏жӣ) а. према коме се осећа љубав, љубљен, вољен: драги дом, драги пријатељ, драга девојка.
archaic - 1.б.
као узречица у присном обраћању (често ир.) или као формула за ословљавање у писмима.
— Нисте ви, драги мој, посвећени довољно у ствари.
Биће да је он сада, драга си моја, са својом јединицом негдје око Травника.
- 1.в.
атрибут уз речи »бог«, »господ« и сл.
folk— За драга бога, та и ви видите!
- 1.г.
мио. љубак, пријатан, дражестан: ~ човек, ~ дечак.
- 1.д.
који испуњава срећом, незабораван; који изазива задовољство, радост, угодан.
— И у мислима јој захваљивах за те драге часове.
Мени је особито драга ваша посета.
- 2.а.
одр. (у именичкој служби) м љубљени, вољени мушкарац, драган.
— Драги си ми, не могу те клети.
Па јунаке све премеће ... не би Л драгог нашл жива.
- 2.б.
ж љубљена, вољена жена, драгана.
— Драга, пут је тамо стрмен. Ант.
- 2.в.
с љубљена особа (мушка или женска).
— Синоћ ми је долазило драго.
- 2.г.
м мн. они који се воле, љубавни пар.
— Посматра где се двоје драгих шета.
- 2.д.
м мн. они који су блиски, мили, своји.
— Пошта ти је ненадокнадива посредница са свим твојим милим и драгима.
- 3.
љубазан, пријатељски, срдачан.
— Честитоме збору паштровићкоме мили и драги поздрав.
- 4.
који много вреди, коме је велика вредност, драгоцен, скупоцен.
— Зар има на земљи драга камена да би био тако драгоцен као што је душа човекова?
Ријечи су ... цилици звучне чистине најдражих ковина.
- 5.
који се купује или продаје по високој цени, скуп.
dialectal— Али је данас на сајму све дра́rо.
- 6.
за појачавање значења речи »ав« (уз именице »дан«, »ноћ«): читав, цео целцат.
— Њему синоћња незгода бјеше тако душу обузела да му се сву драгу ноћ мотаху по глави само власуље.
Анђелија није сву драгу ноћ тренула.
Фразе
драга срца, драге воље, с драге воље (душе) радо, са задовољством; мило за драго (вратити, враћати) одговорити једнаком мером (најчешће у непријатељском смислу); од драга од драгости, миља. — Да је дрво, пукло би од драга!
Изворни текст (OCR)
дра̑вка ж заст. покр. велика шајка која само по Драви може пловити. Вук Рј. дра̑г, дра́га, дра́го (одр. дра̑гӣ; комп. дра̏жӣ) 1. а. према коме се осећа љубав, љубљен, вољен: драги дом, драги пријатељ, драга девојка. б. као узречица у присном обраћању (често ир.) или као формула за ословљавање у писмима. — Нисте ви, драги мој, посвећени довољно у ствари. Дом. Биће да је он сада, драга си моја, са својом јединицом негдје око Травника. ЛМС 1951. в. нар. атрибут уз речи »бог«, »господ« и сл. — За драга бога, та и ви видите! Мул. г. мио. љубак, пријатан, дражестан: ~ човек, ~ дечак. д. који испуњава срећом, незабораван; који изазива задовољство, радост, угодан. — И у мислима јој захваљивах за те драге часове. Леск. Ј. Мени је особито драга ваша посета. Шапч. 2. одр. (у именичкој служби) а. м љубљени, вољени мушкарац, драган. — Драги си ми, не могу те клети. НП Вук. Па јунаке све премеће ... не би Л драгог нашл жива. Јакш. Ђ. б. ж љубљена, вољена жена, драгана. — Драга, пут је тамо стрмен. Ант. 2. в. с љубљена особа (мушка или женска). — Синоћ ми је долазило драго. НПХ. г. м мн. они који се воле, љубавни пар. — Посматра где се двоје драгих шета. Панд. д. м мн. они који су блиски, мили, своји. — Пошта ти је ненадокнадива посредница са свим твојим милим и драгима. Рад. Стј. 3. љубазан, пријатељски, срдачан. — Честитоме збору паштровићкоме мили и драги поздрав. Љуб. 4. који много вреди, коме је велика вредност, драгоцен, скупоцен. — Зар има на земљи драга камена да би био тако драгоцен као што је душа човекова? Нед. Ријечи су ... цилици звучне чистине најдражих ковина. Фран. 5. покр. који се купује или продаје по високој цени, скуп. — Али је данас на сајму све дра́rо. Рј. А. 6. за појачавање значења речи »ав« (уз именице »дан«, »ноћ«): читав, цео целцат. — Њему синоћња незгода бјеше тако душу обузела да му се сву драгу ноћ мотаху по глави само власуље. Јурк. Анђелија није сву драгу ноћ тренула. Вес.