дра̏га
драга
Лема
драга
Извор
том 1, стр. 757, редослед 1
- 1.
(дат. дра̏зи; ген. мн. дра̑га̄) 1 долина, увала, узан, дубок, дугачак пролаз.
— Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама.
Друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге.
В.
- 2.
морска увала, затон.
— Који се шарањић доклати у драгу, његов је.
Хексторовић је сам саставио нацрт утврде крај мора у староградској дрази.
Изворни текст (OCR)
дра̏га ж (дат. дра̏зи; ген. мн. дра̑га̄) 1. долина, увала, узан, дубок, дугачак пролаз. — Над њима је планина, испрекрштана поточинама, драгама и пећинама. Ћип. Друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге. Мил. В. 2. морска увала, затон. — Који се шарањић доклати у драгу, његов је. Новак. Хексторовић је сам саставио нацрт утврде крај мора у староградској дрази. Водн.