Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дра́гостан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 758

дра́гостан

драгостан

Лема

драгостан

Варијанте

дра̏гостан

Извор

том 1, стр. 758, редослед 19

  1. 1.а.

    који је пун драгости, пријатан, угодан.

    — осјећају се звијезде у крви, у тијелу као подземно струјање, драгосно голицање.
    Сим.
  2. 1.б.

    који изазива драгост, мио, драг, привлачан.

    — Висок, мрк ... а уз пут драгостан, говорајко, весељак. В 1835. Стари господин ... је ишао с драгосном кћерком.
    Андр. Н.
  3. 2.

    драг (1б).

    — Идемо ти ми, брате си га мој драгосни, уз Бабин кук, идемо, идемо, кадли груну пушка.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
дра́гостан и дра̏гостан, -сна, -сно 1. а. који је пун драгости, пријатан, угодан. — осјећају се звијезде у крви, у тијелу као подземно струјање, драгосно голицање. Сим. б. који изазива драгост, мио, драг, привлачан. — Висок, мрк ... а уз пут драгостан, говорајко, весељак. В 1835. Стари господин ... је ишао с драгосном кћерком. Андр. Н. 2. драг (1б). — Идемо ти ми, брате си га мој драгосни, уз Бабин кук, идемо, идемо, кадли груну пушка. Ћоп.