дра́го̄ст

драгост

Лема

драгост

Извор

том 1, стр. 758, редослед 18

1.
својство или особина онога што је драго, мило, љупкост, дражесност.
— Рече Мејра живо и узнесе увис црне очи, из којих сијеваше занос и драгост дјевојачке душе.
Том.
Цртица ... импресионира ... заносом љубави која се излива спонтано у ведрини и драгости заљубљена срца. Глиг.
2.а.
осећање према драгој особи, љубав, нежност; раздраганост, милина.
— Он не воли ме више ... Изгубила се она драгост прва.
Огр.
Кад сам јој казао да си засигурно утекао, двапут ме загрлила од драгости.
Ћоп.
2.б.
ужитак, наслада.
— Аника види у том струјању неку чулну драгост што је сву обасјава.
Радул.
2.в.
нежан поступак (као знак љубави).
— Он је све те милости и драгости примао за знакове љубави.
Шен.
3.
драга особа (у присном обраћању).
— Моја лијепа драгости! ... Цјелов њезин узе ми очињи вид.
Киш

Изворни текст (OCR)

дра́го̄ст, -ости ж 1. својство или особина онога што је драго, мило, љупкост, дражесност. — Рече Мејра живо и узнесе увис црне очи, из којих сијеваше занос и драгост дјевојачке душе. Том. Цртица ... импресионира ... заносом љубави која се излива спонтано у ведрини и драгости заљубљена срца. Глиг. 2. а. осећање према драгој особи, љубав, нежност; раздраганост, милина. — Он не воли ме више ... Изгубила се она драгост прва. Огр. Кад сам јој казао да си засигурно утекао, двапут ме загрлила од драгости. Ћоп. б. ужитак, наслада. — Аника види у том струјању неку чулну драгост што је сву обасјава. Радул. в. нежан поступак (као знак љубави). — Он је све те милости и драгости примао за знакове љубави. Шен. 3. драга особа (у присном обраћању). — Моја лијепа драгости! ... Цјелов њезин узе ми очињи вид. Киш.