дра̀гӯљ
драгуљ
Лема
драгуљ
Извор
том 1, стр. 759, редослед 4
- —
камен који се употребљава као украс, драги камен.
— На десници сја му се у прстену драгуљ. Шен. Поскидали смо све злато и драгуље који су красили узвишену мумиу тог божанства. Пол. 1958. фиг. Стварам из бола тог драгуљ, румен ко̑ крв.
Изворни текст (OCR)
дра̀гӯљ, -у́ља м камен који се употребљава као украс, драги камен. — На десници сја му се у прстену драгуљ. Шен. Поскидали смо све злато и драгуље који су красили узвишену мумиу тог божанства. Пол. 1958. фиг. Стварам из бола тог драгуљ, румен ко̑ крв. Кркл.