др̏во
дрво, дрвета, дрва
Лема
дрво
Варијанте
дрвета, дрва, др̏вета, др̏ва
Извор
том 1, стр. 765, редослед 14
- 1.
(мн. дрвѐта, др̀ва и зб. др̀ве̄ће) дугогодишња биљка са стаблом, гранама и корењем.
— Да ли ти зборе ти мириси], да ли се туже како се дрву огранци суше?
Пјесма о ... цвјетном дрвету.
Дрвета мичу на вјетру лишћем и шуморе широким дахом.
Дрва опустила лишће.
- 2.
(мн. само: др̀ва, ген. др́ва̄) сасечена дрва.
— Сав намјештај бијаше од махагонијева дрва.
Оборише грм, сасекоше гране у дрва, а дебло оставише.
- 3.
фиг. ударац дрвеним штапом.
— Па га паша и дарова лијепо: триста дрва
— и то би му мрва, већ га тјера боса кано кера.
живота рлг. дрво чији плодови дају бесмртност. — Вјечит и зелен као дрво живота. Матош; ниједно ~ не расте до неба све има своје границе; попети, пењ ати ког а на ~ обесити, ввшати на дрво. — На дрво га пењите, ту пред кућом нек свака разбојничка душа види шта је чека. Шен.; пре̑ко ~ део статива или разбоја, дрво које спаја предње и стражње етативнице; спавати као ~ спавати дубоким сном.
Фразе
бити пијан као ~ бити посве, сасвим пијан; ~ познања, сазнања рлг. дрво чији плодови дају знање о добру и злу;
Изворни текст (OCR)
др̏во, др̏вета и др̏ва с (мн. дрвѐта, др̀ва и зб. др̀ве̄ће) 1. дугогодишња биљка са стаблом, гранама и корењем. — Да ли ти зборе ти мириси], да ли се туже како се дрву огранци суше? Кост. Л. Пјесма о ... цвјетном дрвету. Марј. М. Дрвета мичу на вјетру лишћем и шуморе широким дахом. Наз. Дрва опустила лишће. Лаз. Л. 2. (мн. само: др̀ва, ген. др́ва̄) сасечена дрва. — Сав намјештај бијаше од махагонијева дрва. Том. Оборише грм, сасекоше гране у дрва, а дебло оставише. Вес. 3. фиг. ударац дрвеним штапом. — Па га паша и дарова лијепо: триста дрва — и то би му мрва, већ га тјера боса кано кера. Март.