Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дре̏ка

жтом 1, стр. 767

дре̏ка

дрека

Стална адреса

Лема

дрека

Извор

том 1, стр. 767, редослед 14

  1. 1.

    глас који се чује кад ко или што дречи, дерњава, граја, вриска, крика.

    — Слуша цику и дреку момачку по селу.
    Тур.
    У дворишту... цијели пук кокоши, патака, тука, и све се то уз велику дреку јатило око газдарице.
    Франг.
  2. 2.

    фиг. индив. жаркост, јачина боје.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислуиндив. — индивидуално
    — Осјећао се неудобно ту, утопљен у свјетлост ... и дреку зеленила смокава и бајама. Кал. дре̏кав*, -а, -о који је пун дрека, прљав.
    — По њем балкону јури живад и дрекави крмци.
    Матош
Изворни текст (OCR)
дре̏ка ж 1. глас који се чује кад ко или што дречи, дерњава, граја, вриска, крика. — Слуша цику и дреку момачку по селу. Тур. У дворишту... цијели пук кокоши, патака, тука, и све се то уз велику дреку јатило око газдарице. Франг. 2. фиг. индив. жаркост, јачина боје. — Осјећао се  неудобно ту, утопљен у свјетлост ... и дреку зеленила смокава и бајама. Кал. дре̏кав*, -а, -о који је пун дрека, прљав. — По њем балкону јури живад и дрекави крмци. Матош.