Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дре́кнути

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 767

дре́кнути

дрекнути

Лема

дрекнути

Извор

том 1, стр. 767, редослед 26

  1. а.

    сврш. према дречати (1).

    — Наједном поплави и дрекне као на маневру.
    Матош
    Урликне вук или дрекне лисица у каквом потоку у шуми.
    Дом.
  2. б.

    фиг. јекнути, пукнути, заорити се (о пушци).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Пушка дрекну из камена љута. Март. дре̏љити (се) и дре́љити (се), -ӣм (се) несврш. покр. дерати се.
    — Није ли
    — кад би се дијете расплакало
    — тргла њиме она звјерска мисао да се издере: »А шта дрељиш«?
    Крањч. С.
    Не бих ја њега ... пуштао да он мени хода по селу и још у чети пушку носи
    — дрељио се Ђукан.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
дре́кнути, дре̂кне̄м а. сврш. према дречати (1). — Наједном поплави и дрекне као на маневру. Матош. Урликне вук или дрекне лисица у каквом потоку у шуми. Дом. б. фиг. јекнути, пукнути, заорити се (о пушци). — Пушка дрекну из камена љута. Март. дре̏љити (се) и дре́љити (се), -ӣм (се) несврш. покр. дерати се. — Није ли — кад би се дијете расплакало — тргла њиме она звјерска мисао да се издере: »А шта дрељиш«? Крањч. С. Не бих ја њега ... пуштао да он мени хода по селу и још у чети пушку носи — дрељио се Ђукан. Ћоп.