Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дрѐмљив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 768

дрѐмљив

дремљив

Стална адреса

Лема

дремљив

Извор

том 1, стр. 768, редослед 20

  1. 1.

    коме се често дрема, који увек осећа потребу да спава; поспан, сањив.

    — На те ријечи се Вуковић трже подсјећајући на дремљиву квочку која је тек устала с јаја.
    Лал.
    Пољар је, још дремљив, ишао за њим.
    Франг.
  2. 2.

    фиг. који је без живости, покрета, учмао, лењ, туп.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Каква противност његовом досадањем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу!
    Ранк.
    Дремљиво свјетло титра сјенама.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
дрѐмљив, -а, -о 1. коме се често дрема, који увек осећа потребу да спава; поспан, сањив. — На те ријечи се Вуковић трже ... подсјећајући на дремљиву квочку која је тек устала с јаја. Лал. Пољар је, још дремљив, ишао за њим. Франг. 2. фиг. који је без живости, покрета, учмао, лењ, туп. — Каква противност његовом досадањем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу! Ранк. Дремљиво свјетло титра сјенама. Гор.