дре́чати
дречати
Лема
дречати
Извор
том 1, стр. 771, редослед 1
- 1.а.
викати, јаукати, дерати се (од бола, муке), вриштати
— Тај је господин дречао као кад се псу стане на реп.
Мало буцмасто дете ... се одваљало као клада, дречећи здраво и крепко.
Моја душа ... се превија и дречи. Шим.
- 1.б.
испуштати какав снажан и неугодан глас (о животињама).
- 1.в.
фиг. продорно пиштати, цичати.
— МVзикаши поклимаваху главама, а гусле су већ дречале. Ков.
- 1.а.
Дрско су дречали аутомобили, журећи на све стране. Кал.
- 2.
фиr. ударати у очи, истицати се јаком и живом бојом; бити претерано упадљив, истицати се патетиком, бомбастичношћу.
— Кад се само погледа на одело женино, на њене шарене боје што дрече ... види се колико је штетно за народну привреду што је жена навикла да се кити.
Са каквог бедног доксата ... дречао је испружен по који јорган.
На другој страни новина дречали су наслови.
Изворни текст (OCR)
дре́чати, -чӣм несврш. 1. а. викати, јаукати, дерати се (од бола, муке), вриштати. — Тај је господин дречао као кад се псу стане на реп. Јонке. Мало буцмасто дете ... се одваљало као клада, дречећи здраво и крепко. Ђур. фиг. Моја душа ... се превија и дречи. Шим. А. б. испуштати какав снажан и неугодан глас (о животињама). в. фиг. продорно пиштати, цичати. — МVзикаши поклимаваху главама, а гусле су већ дречале. Ков. А. Дрско су дречали аутомобили, журећи на све стране. Кал. 2. фиr. ударати у очи, истицати се јаком и живом бојом; бити претерано упадљив, истицати се патетиком, бомбастичношћу. — Кад се само погледа на одело женино, на њене шарене боје што дрече ... види се колико је штетно за народну привреду што је жена навикла да се кити. Марк. Св. Са каквог бедног доксата ... дречао је испружен по који јорган. Маш. На другој страни новина дречали су наслови. Ћос. Д.