дре́ше̄ње
дрешење, дријешење
Лема
дрешење
Варијанте
дријешење, дријѐше̄ње
Извор
том 1, стр. 771, редослед 5
- 1.
гл. им од дрешити (се). дре́шити, дре̑шӣм, ијек. дријѐшити, несврш. 1. разметати, развезивати узао, чвор и чинити да што не буде више везано, одрешивати, одвезивати.
— Иглица дријеши свезу своје нове шарене мараме.
Карабињери су стигли, дријешили руке и дијелили вечеру.
- 2.
фиг. ослобађати обавезе.
— Сто зборова пазар чине, а једна (ријеч) веже и дријеши. Н. посл.
руке (коме) давати му слободу у раду и поступцима; човек ни вежи ни дреши човек неодлучан, несигуран у себе, у кога нема поуздања.
Фразе
~ и везати одлучивати, доносити пресудно решење; ~ језик почињати говорити; ~ кесу вадити новац и плаћати;
Пододреднице
развезивати се. — Шарена кравата ... се почела дријешити и спузавати. Лит. 1957
Изворни текст (OCR)
дре́ше̄ње, ијек. дријѐше̄ње, с гл. им. од дрешити (се). дре́шити, дре̑шӣм, ијек. дријѐшити, несврш. 1. разметати, развезивати узао, чвор и чинити да што не буде више везано, одрешивати, одвезивати. — Иглица дријеши свезу своје нове шарене мараме. Божић. Карабињери су стигли, дријешили руке и дијелили вечеру. Вујач. 2. фиг. ослобађати обавезе. — Сто зборова пазар чине, а једна (ријеч) веже и дријеши. Н. посл. Вук.