др̀жати
држати QA: medium
Лема
држати
Извор
том 1, стр. 772, редослед 21
- 1.
ухватити кога или што и не испуштати.
— Одмицали су пешаци готово трчећим кораком, погурени, држећи чврсто пушке »на готовс«.
Грозница ме држи као клијештима.
- 2.
служити чему као ослонац, потпора; придржавати, одржавати.
— Испод сводова што држе ћелије, виђаху се степени од белога камена.
Лед га је држао, али се савијао и пуцао.
- 3.
приморавати кога или што да остане на једном месту, не пуштати да се креће; силом или против воље задржавати (нпр. у затвору).
— Држи је под кључем као кутију од албастра.
Побјеже Милош, држ'те га!
- 4.
чинити да ко или што буде, да остане у каквом стању, положају, ситуацији.
— Метни које крупније дрво да ватру држи.
Реакционарној владајућој клики било је у интересу да радног човека држи у незнању.
- 5.
смештати, остављати што; чувати, одржавати.
— Сваки човјек у свом вајату држи хаљине и остало којешта.
Рј. Баш добро за Мене. Држат ће ми кућу у реду.
- 6.
имати у власти (као своје или туђе), поседовати.
— Тако се тргује у тим крајевима одвајкада, још кад је Никола Алтомановић држао те крајеве.
Ту цесту држимо још ми.
- 7.
имати кога код себе дајући му храну, стан и друго што му треба за живот, издржавати кога.
— Свијет није никако разумјети могао како је господар Вид ... могао држати под својим кровом човјека незнана.
Јулицу држи и спрема поочим крај жива оца и мајке.
- 8.
опходити се према коме, поступати с ким добро или зло.
— Њеrа су почели држати као укућанина и као свог рођеног.
- 9.
садржавати, запремати.
— Она lчаша држи три литре ракије.
- 10.
(што, до чега, на што) ценити.
— Скупо држи своју русу главу.Маж. И.Држао је доњегова поштења.
- 11.
(кога или што чим, као кога, за кога или за што) ценити, сматрати.
— За какву ме ти држиш?
Он је њега држао простим дивљаком.
Нико га данас не држи као агу.
- 12.
мислити, веровати.
— Држао сам стално да она о томе све зна.
Он је већ држао да Бикана има у својим шапама.
- 13.
у вези с именицом као допуном има значење глагола изведеног од такве именице: ~ говор говорити, ~ испит испитивати, ~ предавања предавати и сл.
- 14.
кретати се, управљати се у одређеном правцу, не одвајати се од чега.
— Богиња 'у̑зорита Калипса Одисеју рече да од Медвједа бродећ по пучини налијево држи.
Држи десно! ... чују се узвици.
И послушни дешњак, опробани орач, без кривудања држи бразду.
- 15.а.
не
— 4прел. (о времену) трајати, не пролазити.
— Још држи тмица ... не видим им лице.
Мраз држи, под нашим ногама шкрипи снијеr.
- 15.б.
(о простору) пружати 4се.
dialectal— Па се све зове једно село, докле год његова земља држи.
Рј.
језик (језичину) за зубима шутети, ћутати; ~ као мало воде на длану , кога на рукама угађати коме у свему; као у руци, као у воску бити сигуран, поуздано знати да ће се што догодити, испунити; ~ кога у џепу, у руци, у шаци (шакама), у шаху, у шкрипцу, за гушу, за врат, у запту, на ланцу, на Узици, у клештима, у својој мрежи, под папучом, под својим петамау под ногама имати кога у власти, под својим вођством, у зависности; ~ коме лекцију псовати, грдити кога;~ коме стремен бити коме слуга, бити у служинском односу; ~ коме свећу фиг. бити коме ортак или саучесник, судионик у чему; ~ корак с киме а) ићи упоредо; б) бити једнак, раван коме; ~ на оку, под оком не пуштати кога с очију, пазтпи, вребати на кога; ~ перо у руци бавити се књижевним радом; ~ реч (веру) испуњавати обећање; ~ срце (једно на друго) љутити се једно на друго; ~ све конце , ~ дизгине, узде у својим рукама имати власт, бити господар ситуације; своје радити по своме; ~ што у памети мислити стално на што; сећати се чега; у себи крити, тајити; ~ у виду (кога, што) водити бригу (о коме, чему), мислити стално (на кога, што); ~ за једно уже с киме сложно радити.
Фразе
~ банк, банку карт. водити игру против саиграча; ~ чију страну, ~ коме руку бити коме при руци, помагати кога, одобраватикоме; ~ д омаћ е жезло бити господар у кући и породици; ~ главу под кровом бити у сигурности; ~ главу високо бити горд, поносан; ~ једно те једно радити увек исто, остајати при своме;
~ с ким или уз кога пристајати уз кога, бити чији истомишљеник или присталица; ~ (се) далеко, по страни избегавати што, клонити се чега; ~ (с ким) бити у љубавним везама. — Клатила се којекуда и са сваким се држала. Ивак.; ~ се на снази бити у важности; ~ се свога плота не мешати се у туђе послове; једва се држи на ногама каже се о некоме који тешко хода (због старости или уморности).
Пододреднице
1. стајати посве близу чега дотичући га се, придржавати се чега; стајати на једном месту (од своје воље или силом) и не удаљавати се; задржавати се. — Сусједи смо, наше поље држи се вашеrа. Шен. За маму се упорно држао један трећи буцмасти шврћа. Мил. В. Текло је вријеме, а ми смо се упорно држали на ономе гдје смо и прије били. Нам. Веле да се уши уопће не држе у свиленом рубљу. Јонке. 2. чувати, задржавати какав положај и не предавати се. — Ужице ... због брда око њега слабо се може држати. Вук. Наша малобројна пешадија још се држи у рововима. Јак. 3. имати одређен правац у свом раду и својим поступцима, поступати према чему, у смислу чега. — И професор природних наука ... држећи се Дарвина ... дошао је у ужасан сукоб са господином катихетом. Срем. Нека доктори причају шта знају, ја ћу се држати своrа. Макс. 4. кретати се у одређеном правцУ, по одређеном путу, не одвајати се од чега. — Држећ се смјера гаришнога дима јурнух, полетјех к вашим пуцњевима. Гор. Држали смо се жељезничке пруге, идући споредним стазама. Чол. 5. бити у снази, у добром стању здравља. — Није млад, али држи се одлично. Кол. 6. не кварити се, остајати свеж (о воћу, о храни). 7. владати се, опходити се, понашати се. — Р̂ она се ето држи као жалосна врба. Том. Сви су били заробљени. Јадно се држали. Дед. В. 8. сматрати се, ценити се. — Држите се за интелигентног човека, а овамо сте више заслепљени него ти ваши Мађари. Петр. В
Изворни текст (OCR)
др̀жати, др̀жӣм несврш. 1. ухватити кога или што и не испуштати. — Одмицали су пешаци готово трчећим кораком, погурени, држећи чврсто пушке »на готовс«. Јак. фиг. Грозница ме држи као клијештима. Шен. 2. служити чему као ослонац, потпора; придржавати, одржавати. — Испод сводова што држе ћелије, виђаху се степени од белога камена. Шапч. Лед га је држао, али се савијао и пуцао. Крањч. Стј. 3. приморавати кога или што да остане на једном месту, не пуштати да се креће; силом или против воље задржавати (нпр. у затвору). — Држи је под кључем као кутију од албастра. Каш. Побјеже Милош, држ'те га! Хорв. 4. чинити да ко или што буде, да остане у каквом стању, положају, ситуацији. — Метни које крупније дрво да ватру држи. Вес. Реакционарној владајућој клики било је у интересу да радног човека држи у незнању. НК 1946. 5. смештати, остављати што; чувати, одржавати. — Сваки човјек у свом вајату држи хаљине и остало којешта. Вук Рј. Баш добро за Мене. Држат ће ми кућу у реду. Војн. 6. имати у власти (као своје или туђе), поседовати. — Тако се тргује у тим крајевима одвајкада, још кад је Никола Алтомановић држао те крајеве. Срем. Ту цесту држимо још ми. Кол. 7. имати кога код себе дајући му храну, стан и друго што му треба за живот, издржавати кога. — Свијет није никако разумјети могао како је господар Вид ... могао држати под својим кровом човјека незнана. Шен. Јулицу држи и спрема поочим крај жива оца и мајке. Сек. 8. опходити се према коме, поступати с ким добро или зло. — Њеrа су почели држати као укућанина и као свог рођеног. Коч. 9. садржавати, запремати. — Она lчаша држи три литре ракије. НП Вук. 10. (што, до чега, на што) ценити. — Скупо држи своју русу главу.Маж. И.Држао је доњегова поштења. Павл. 11. (кога или што чим, као кога, за кога или за што) ценити, сматрати. — За какву ме ти држиш? Станк. Он је њега држао простим дивљаком. Коз. Ј. Нико га данас не држи као агу. Ћор. 12. мислити, веровати. — Држао сам стално да она о томе све зна. Шант. Он је већ држао да Бикана има у својим шапама. Божић. 13. у вези с именицом као допуном има значење глагола изведеног од такве именице: ~ говор говорити, ~ испит испитивати, ~ предавања предавати и сл. 14. кретати се, управљати се у одређеном правцу, не одвајати се од чега. — Богиња 'у̑зорита Калипса Одисеју рече да од Медвједа бродећ по пучини налијево држи. М-И. Држи десно! ... чују се узвици. Јак. И послушни дешњак, опробани орач, без кривудања држи бразду. Рад. Д. 15. не- 4прел. а. (о времену) трајати, не пролазити. — Још држи тмица ... не видим им лице. Гор. Мраз држи, под нашим ногама шкрипи снијеr. Чол. б. покр. (о простору) пружати 4се. — Па се све зове једно село, докле год његова земља држи. Вук Рј.