др̀же̄ћ
држећ
Лема
држећ
Извор
том 1, стр. 774, редослед 2
- —
(одр. др̀же̄ћӣ) који се добро држи, који је у снази.
— Кнез узјаха на своrа остарјелог, али још држећег путаља. Мат. Узео бих ја њу да је и ћорава, а куд не онако, још држећу, згодну жену.
Изворни текст (OCR)
др̀же̄ћ, -е́ћа, -е́ће (одр. др̀же̄ћӣ) који се добро држи, који је у снази. — Кнез узјаха на своrа остарјелог, али још држећег путаља. Мат. Узео бих ја њу да је и ћорава, а куд не онако, још држећу, згодну жену. Сим.