Одредница

др̀жилац

мтом 1, стр. 774

др̀жилац

држилац

Лема

држилац

Извор

том 1, стр. 774, редослед 3

  1. (ген. мн. др̀жила̄ца̄) Игњ.

    ген. — генитивмн. — множина
    онај који што држжи. — Држим у Рруци огледало прошлога доба, па крај слика које огледалу гледим, морам и држиоца видети.
Изворни текст (OCR)
др̀жилац, -иоца м (ген. мн. др̀жила̄ца̄) онај који што држжи. — Држим у Рруци огледало прошлога доба, па крај слика које огледалу гледим, морам и држиоца видети. Игњ.