Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дријѐти

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 770

дријѐти

дријети

Лема

дријети

Варијанте

дри̏јети

Извор

том 1, стр. 770, редослед 30

  1. 1.

    (аор. дре̑х, дре̑; р. прид др̏о, др́ла; трп. прид. др̑т) несврш. дерати.

    р. прид. — радни глаголски придевтрп. прид. — трпни придевприд. — придевнесврш. — несвршени глагол
    — А пашама ... пријети да ће њих на мјехове дријети ако Гору не освоје Црну.
    Март.
    Данима и ноћима непрестано су дрли мутни потоци.
    Лал.
    Дро је ртеницу и радио туђу земљу за њих.
    Ђур.
  2. 2.

    јести или пити без мере, ждерати.

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Тек султани на коран пљунуше, сташе дријет вино и ракију.
    Њег.
Изворни текст (OCR)
дријѐти и дри̏јети (аор. дре̑х, дре̑; р. прид. др̏о, др́ла; трп. прид. др̑т) несврш. 1. дерати. — А пашама ... пријети да ће њих на мјехове дријети ако Гору не освоје Црну. Март. Данима и ноћима непрестано су дрли мутни потоци. Лал. Дро је ртеницу и радио туђу земљу за њих. Ђур. 2. пеј. јести или пити без мере, ждерати. — Тек султани на коран пљунуше, сташе дријет вино и ракију. Њег.