Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

др́мити

несврштом 1, стр. 776

др́мити

дрмити QA: high

Лема

дрмити

Извор

том 1, стр. 776, редослед 11

  1. 1.

    бити незадовољан, зловољан, куњати.

    — Снахе шапћу једна другој ... а свекрва дрми, ћути, сломио је дерт
    Шапч.
    И сад већ није јецао. Само је јечао и дрмио у себи.
    Петр. В.
  2. 2.а.

    мрштити се, кварити се (о времену). Деан. Рј.

  3. 2.б.

    болети, жигати: дрми ми зуб. Р-К Реч.

  4. 3.

    беспосличити.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Што си почео дрмети? Поприми се каква посла!
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
и др́мити, несврш. 1. бити незадовољан, зловољан, куњати. — Снахе шапћу једна другој ... а свекрва дрми, ћути, сломио је дерт. Шапч. И сад већ није јецао. Само је јечао и дрмио у себи. Петр. В. 2. а. мрштити се, кварити се (о времену). Деан. Рј. б. болети, жигати: дрми ми зуб. Р-К Реч. 3. покр. беспосличити. — Што си почео дрмети? Поприми се каква посла! Рј. А.