дрму̀сати
дрмусати
Лема
дрмусати
Извор
том 1, стр. 776, редослед 20
- 1.
дрмати снажно, грубо,на махове.
— Не дрмусај ме тако ... пусти ме!
Он га шчепа за рамена, поче дрмусати.
Хоџа хвата зуб клијештима... дрмуса, окреће и онда нагло трже.
- 2.
непрел. ићи дрмајући се, труцкајући се, дрмусати се.
— Кола су дрмусала, а кљусине клипале.
- 3.
прел. потресати ситним и брзим трзајима.
— Ишантала је из своје собе стара госпођа Влајнић, дрмусајући своје мршаво, шиљасто лице са натакнутим наочарима.
Пододреднице
дрмати се снажно, труцкати се (о колима или ономе који се у колима вози). — И док се кола дрмусају ... он разговара сам са собом. Марк. М. Свакако се морам још Ђе̑*е̄>s у̏>ши Ј,2ављаше оњ, дрмуси̏дрму́снути (се), др̀мӯсне̄м (се) сврш. према дрмусати (се)
Изворни текст (OCR)
дрму̀сати, -а̄м несврш. 1. дрмати снажно, грубо,на махове. — Не дрмусај ме тако ... пусти ме! Ков. А. Он га шчепа за рамена, поче дрмусати. Ћос. Б. Хоџа хвата зуб клијештима... дрмуса, окреће и онда нагло трже. Куш. 2. непрел. ићи дрмајући се, труцкајући се, дрмусати се. — Кола су дрмусала, а кљусине клипале. Кос. 3. прел. потресати ситним и брзим трзајима. — Ишантала је из своје собе стара госпођа Влајнић, дрмусајући своје мршаво, шиљасто лице са натакнутим наочарима. Поп. Ј.