др́нути
дрнути
Лема
дрнути
Извор
том 1, стр. 777, редослед 16
- 1.
прекинути, оставити.
— Перка већ није могла прести мирно; дрнула би предиво, зажагрила очима
- 2.
ударити.
— Што с буздован себи примакнуо?
— Чини ми се, дрнућу те њиме.
- 3.
мало појести, загристи; дохватити зубом, угристи.
— Дрнуло га псето.
Рј.
Пододреднице
наљутити се, разгоропадити се; обрецнути се (на кога). — Кад вам се прохте, онда вам је »драги«, а кад се дрнете ... онда горак и кисео. Шапч. Какве несреће! — дрну се на њу домаћица. Чол. др́њати се, др̑ња̄м се несврш. према дрнути се. — Бранко се дрњаше, јер он још није могао да схвати како је то лијепа и нарочита ствар. Лал
Изворни текст (OCR)
др́нути, др̑не̄м сврш. 1. прекинути, оставити. — Перка већ није могла прести мирно; дрнула би предиво, зажагрила очима. Божић. 2. ударити. — Што с буздован себи примакнуо? — Чини ми се, дрнућу те њиме. Рј. А. 3. мало појести, загристи; дохватити зубом, угристи. — Дрнуло га псето. Вук Рј.