дро̑б
дроб
Лема
дроб
Извор
том 1, стр. 777, редослед 22
- 1.а.
(лок. дро̀бу) желудац и црева у људском и животињском телу.
— Ветар нам доноси некакав смрад
— можда бачен дроб. Дед.
- 1.б.
део тела у којем се налази шупљина с органима за пробаву, трбух уопште.
— Шетао је истурена дроба стари Шакић.
- 1.в.
јело од животињске изнутрице.
— Сваки је предлагао своје јело: неко чорбу, са цревцима ... неко дроб.
- 2.
фиг. унутрашњи делови, унутрашњост чега.
— Сат рђаво усађен па му дроб закисава све до зерека.
Једну од тих књига, нову новцату и лијепо укоричену, отурили тако својски да су јој истресли дроб и расули листове.
Фразе
~ ме боли на некога ср̏це ме боли, пече ме; сумњам на некога. — И ако ме на њу жену дроб боли, да ме је просочила господи, опет се без ње не могу проћи. Љуб.; тресе му се ~ од смеха много се смеје.
Изворни текст (OCR)
дро̑б, дро̏ба м (лок. дро̀бу) 1. а. желудац и црева у људском и животињском телу. — Ветар нам доноси некакав смрад — можда бачен дроб. Дед. В. б. део тела у којем се налази шупљина с органима за пробаву, трбух уопште. — Шетао је истурена дроба стари Шакић. Десн. в. јело од животињске изнутрице. — Сваки је предлагао своје јело: неко чорбу, са цревцима ... неко дроб. Глиш. 2. фиг. унутрашњи делови, унутрашњост чега. — Сат рђаво усађен па му дроб закисава све до зерека. Андр. И. Једну од тих књига, нову новцату и лијепо укоричену, отурили тако својски да су јој истресли дроб и расули листове. Вел.