Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дро̀бити

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 778

дро̀бити

дробити

Лема

дробити

Извор

том 1, стр. 778, редослед 10

  1. 1.а.

    (трп. прид. дро̏бљен) несврш. разбијати што у дробне, ситне комадиће, ломити, ситнити; просипати.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевнесврш. — несвршени глагол
    — Низ стрме литице са силном хуком скаче брзи поток у провалије, пјенушећи се и дробећи бисерје по оближњим дубовима и буквама. Ђор.
  2. 1.б.

    ситнити чвршћу храну и стављати је у течну.

    — Тамо у мом крају ... ми нисмо навикли да у црну кафу дробимо.
    Сек.
  3. 1.в.

    растављати на мање делове, рашчлањивати.

    — Није даље ситничаво дробио ову мисао.
    Божић
  4. 2.

    мрвити, разбијати, уништавати.

    — Дринска дивизија ... је тако рећи дробила све што јој се бејаше нашло на путу.
    Лаз. М.
    Алпе ... дробе човјека својом леденом величајношћу.
    Матош
  5. 3.а.

    фиг. говорити брзо, много, сувишно и којешта, брбљати, наклапати, трућати.

    vulgar
    фиг. — фигуративно, у преносном смислувулг. — вулгарно
    — Боље би било да нам штогод причаш, него што којешта дробишu.
    Вес.
    Онај синоћ дробио свашта, па тако дошло на сан.
    Михољ.
  6. 3.б.

    слабо говорити туђим језиком, натуцати, штрбецати.

    — Он натуца нешто талијански, а она дроби малко словенски, ал се ипак
    — и те како разумију.
    Наз.
  7. 4.а.

    фиг. избацивати метак за метком (о топу, пушци).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Опет дробе паклене лубарде.
    Март.
  8. 4.б.

    куцкати (о сату).

    — Сатови на зидовима, на столу, у ормару туцкају и дробе неједнако и збркано.
    Мар.

Фразе

~ као јаре на лупатак покр. брзо и неразговетно говорити; ~ ћоравој квочки радити узалудан посао; нит се зна ко дроби, ни ко куса влада потпуна збрка.

Пододреднице

~ се

а. распадати се у ситне делове, кршити се, ломити се, мрвити се. — Грула стабла се под руком дробе. Чол. Навала се појачава, под ногама се дробе земљани лонци које су Цигани продавали. Бан. б. раздвајати се, растављати се на мале делове, делити се. — Како су се сељачке земље... све више дробиле, сељаци су од еупатрида узимали земљу у закуп. Пов. 1. Горе, негде повише кућа, дробио се сив облак. Марк. М

распадати се у ситне делове, кршити се, ломити се, мрвити се.раздвајати се, растављати се на мале делове, делити се.
Изворни текст (OCR)
дро̀бити, -ӣм (трп. прид. дро̏бљен) несврш. 1. а. разбијати што у дробне, ситне комадиће, ломити, ситнити; просипати. — фиг. Низ стрме литице са силном хуком скаче брзи поток у провалије, пјенушећи се и дробећи бисерје по оближњим дубовима и буквама. Ђор. б. ситнити чвршћу храну и стављати је у течну. — Тамо у мом крају ... ми нисмо навикли да у црну кафу дробимо. Сек. в. растављати на мање делове, рашчлањивати. — Није даље ситничаво дробио ову мисао. Божић. 2. мрвити, разбијати, уништавати. — Дринска дивизија ... је тако рећи дробила све што јој се бејаше нашло на путу. Лаз. М. фиг. Алпе ... дробе човјека својом леденом величајношћу. Матош. 3. фиг. а. вулг. говорити брзо, много, сувишно и којешта, брбљати, наклапати, трућати. — Боље би било да нам штогод причаш, него што којешта дробишu. Вес. Онај синоћ дробио свашта, па тако дошло на сан. Михољ. б. слабо говорити туђим језиком, натуцати, штрбецати. — Он натуца нешто талијански, а она дроби малко словенски, ал се ипак — и те како разумију. Наз. 4. фиг. а. избацивати метак за метком (о топу, пушци). — Опет дробе паклене лубарде. Март. б. куцкати (о сату). — Сатови на зидовима, на столу, у ормару туцкају и дробе неједнако и збркано. Мар.