Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

др̏пити

сврштом 1, стр. 781

др̏пити

дрпити

Стална адреса

Лема

дрпити

Извор

том 1, стр. 781, редослед 16

  1. —

    тргнути, привући к себи; фиг. приграбити, отети што, украсти.

    vulgar
    вулг. — вулгарнофиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Кад смо били на Косову, он ти у кући једног арнаутског бега дрпио неке дукате. Ћос. Д. др̏пкати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. дем. према дрпати (се).
    — Дрпкали јој окраћу покрпану сукњу.
    Божић
    Он их је џигерњаче], успут, све перорезом ... дрпкао.
    Вин.
Изворни текст (OCR)
др̏пити, -ӣм сврш. вулг. тргнути, привући к себи; фиг. приграбити, отети што, украсти. — Кад смо били на Косову, он ти у кући једног арнаутског бега дрпио неке дукате. Ћос. Д. др̏пкати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. дем. према дрпати (се). — Дрпкали јој окраћу покрпану сукњу. Божић. Он их је џигерњаче], успут, све перорезом ... дрпкао. Вин.