Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

др̑т

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 781

др̑т

дрт

Лема

дрт

Извор

том 1, стр. 781, редослед 25

  1. 1.

    трп. прид. од дрети.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    изнемогао, онемоћао, оронуо, остарио.

    — »Несрећа дрта!« грдиле су га ... жене.
    Срем.
    То сећање на Косима, оног мртвог, улогавог, »дртог«, пред њу је падало у оваквим тренуцима као камен из праћке. НИН 1958.
Изворни текст (OCR)
др̑т, др́та, др́то 1. трп. прид. од дрети. 2. изнемогао, онемоћао, оронуо, остарио. — »Несрећа дрта!« грдиле су га ... жене. Срем. То сећање на Косима, оног мртвог, улогавог, »дртог«, пред њу је падало у оваквим тренуцима као камен из праћке. НИН 1958.