дру̑г
друг
Лема
друг
Извор
том 1, стр. 782, редослед 3
- 1.
(вок. дру̑же; мн. дру̏гови и песн дру̑зи, ген. друго́ва̄ и дру̏го̄ва̄) мушка или женска особа везана с ким пријатељством, пријатељ.
— За своје вријеме разумио се је у лијечничко звање, као мало који његов друг.
Јер место тебе, друже, бол ми је сада друг.
Алкохол му постаје нераздруживим другом.
- 2.
супруг(а).
— Друг јој погину у борби; мајку и дијете јој заклаше.
Друго ти је, брате, своја жена, свој друг.
- 3.
реч за ословљавање члана политичке странке (у језику револуционарних партија, нарочито комуниста, и уотште човека који припада социјалистичкој заједници): партијски ~, другови из ЦК.
- 4.
човек који је коме у чему раван, парњак, премац.
— И сломи гласита јунака ... који друга у хиљади нема.
Ходац каквоме нема друrа.
Изворни текст (OCR)
дру̑г м (вок. дру̑же; мн. дру̏гови и песн. дру̑зи, ген. друго́ва̄ и дру̏го̄ва̄) 1. мушка или женска особа везана с ким пријатељством, пријатељ. — За своје вријеме разумио се је у лијечничко звање, као мало који његов друг. Шен. фиг. Јер место тебе, друже, бол ми је сада друг. Марк. Д. Алкохол му постаје нераздруживим другом. Јонке. 2. супруг(а). — Друг јој погину у борби; мајку и дијете јој заклаше. Наз. Друго ти је, брате, своја жена, свој друг. Ћоп. 3. реч за ословљавање члана политичке странке (у језику револуционарних партија, нарочито комуниста, и уотште човека који припада социјалистичкој заједници): партијски ~, другови из ЦК. 4. човек који је коме у чему раван, парњак, премац. — И сломи гласита јунака ... који друга у хиљади нема. НП Вук. Ходац каквоме нема друrа. Мат.