друга̀ричити

другаричити

другаричити

том 1, стр. 782, редослед 15

в.
индив. в. друговати.
индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
— Питачу таквом одговор је лак: Слобода с робом не другаричи.
Кост. Л.

Изворни текст (OCR)

друга̀ричити, -чӣм несврш. индив. в. друговати. — Питачу таквом одговор је лак: Слобода с робом не другаричи. Кост. Л.