дру̏гӣ

светски рат, једнаџба, једначина другога степена, ~ ос симетрије, ~ република.

У манастиру поче други живот и други ред. Ранк. Чујем да је већ сада сасвим други човјек. Наз.

А свјетина се поредала једно за другим на уској стазици, ступајући једно другоме на пете. Ков. А. Да дижемо руке један на другога! Змај. Лепо их је било видети једно другом испод руке. Дов.

Ево! — И ту притрча колевци — ето, погледај! Ово си други ти! Твоје очи, твој нос, ти, пљунути ти! Вес. Учини му се да је ово други пакао, да је један напустио, а у други упао. Чипл.

А гдје је отац и други? Шимун. Да издвојим двије од његових многих врлина које су се издизале над другима. Креш.

И срушише се лепи снови моји ... крај тебе други пред олтаром стоји. Ант. 2. Други би на његову мјесту постигао каријеру. Крањч. Стј. Ја ниједне друге осим тебе не волим, ја се не могу другом оженити.

младост животна снага у зрелим, поодмаклим годинама; другим речима изражавајући се друкчије; (гледати кога или што) другим очима, кроз друге наочари судити о коме или чему друкчије; из друге руке (добити, купити, сазнати) преко посредника, не са извора. — Одијело је купљено из друге руке. Кал.; једно на друго; једно с другим заједно, укупно. — Грећа армија једно на друго није бројала више од три дивизије. Лаз. М; на једно ухо уђе на друго изађе, на једно у хо унутра, на ~ ван не (за)памтити оно што се чуло; не марити за оно што се говори или саветује; нема друге; није друга не може се друкчије, нема другог излаза. — Идем сутра у Београд.Ту друге нема. Дом. Но није друга, благу треба дати његово или га смакнути. Ћип.; окренути другу, други лист поступити сасвим друкчије. — У Нишу је био Рушић-паша српске посланике добро примио, али сад и он окренуо другу. Вук. Умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиионаре. Дом.; отићи на други свет умрети; то је други падеж то је сасвим нешто друго; у другу руку; с друге стране иначе, друкчије; у другом стању бити бити бременита, тешка, трудна (о жени).