Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дру̀жбенӣк

мтом 1, стр. 785

дру̀жбенӣк

дружбеник

Лема

дружбеник

Извор

том 1, стр. 785, редослед 14

  1. 1.

    (вок. -ӣче; мн. -ӣци) 1 припадник друштва.

    вок. — вокативмн. — множина
    — Они у тим ријечима, а оно се случи, те стигне из дружбе глумаца један дружбеник.
    Вел.
  2. 2.

    онај који стално чини коме друштво, стални пратилац.

    — Медо Пуцић могао је ... бити добар забављач и дружбеник једнога владаоца, али не и његов васпитач.
    Јов. С.
Изворни текст (OCR)
дру̀жбенӣк м (вок. -ӣче; мн. -ӣци) 1. припадник друштва. — Они у тим ријечима, а оно се случи, те стигне из дружбе глумаца  један дружбеник. Вел. 2. онај који стално чини коме друштво, стални пратилац. — Медо Пуцић могао је ... бити добар забављач и дружбеник једнога владаоца, али не и његов васпитач. Јов. С.