Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дружељу̀бив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 785

дружељу̀бив

дружељубив

Лема

дружељубив

Извор

том 1, стр. 785, редослед 26

  1. 1.

    који воли друштво, који се радо и често налази у друштву.

    — То ми је мана да сам дружељубив.
    Срем.
  2. 2.

    који воли људе, човекољубив.

    — Говорио сам помирујући се у себи са својом основном дружељубивом идејом да људе треба вољети.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
дружељу̀бив, -а, -о 1. који воли друштво, који се радо и често налази у друштву. — То ми је мана да сам дружељубив. Срем. 2. који воли људе, човекољубив. — Говорио сам помирујући се у себи са својом основном дружељубивом идејом да људе треба вољети. Крл.