Одредница

дру̀жина

жтом 1, стр. 786

дру̀жина

дружина QA: medium

Стална адреса

Лема

дружина

Извор

том 1, стр. 786, редослед 5

  1. 1.а.

    другови, више другова

  2. 1.б.

    скуп пратилаца, пратња.

    — Попут сјајне змије спуштала се гвоздена чета низбрдице, у њој краљица и њена дружина.
    Шен.
  3. 1.в.

    људи који су заједно на каквом послу, раду.

    — Његове су бродице и мреже, а Кљако управља дружи̑ном.
    Ћип.
    Ето, драги мој Гргуре, овде је, као што видиш, образована једна лупешка дружина.
    Ком.
  4. 1.г.

    чета, одред; сватови.

    — И он води кићене сватове, понајпрви иде пред дружином.
    НП Вук
    Тај одред представља прилично шарену дружину.
    Чол.
  5. 1.д.

    весело друштво које се скупља ради забаве.

    — Зар тако! Зар то?
    — загрми дружина лупајући по столовима.
    Шен.
    Ја се шетам, дружина са мноме, ми идемо Стражилову томе.
    Радич.
  6. 2.

    кућна чељад (чланови породице и служинчад или једно од двога).

    — У нашој је кући много дружине, баш се може казати: велика кућа.
    Ивак.
  7. 3.

    в. друштво (4): трговачка ~, занатлијска,~ земљорадничка

    , ђачка ~.
  8. 4.

    казалишно, позоришно особље.

    И. Палмотићеве су се драме приказивале као и Гундулићеве, а изводиле су то три дружине. Водн.
  9. 5.

    скуп људи, без обзира на број, који су везани истим или сродним мишљењем.

    Релковић, Ланосовић и њихова дружина бијаху хвалевриједни домороци. Јаг. Вјеровници, каматници и остала дружкина..повукоше се У варош до друге јематве. Бип.
Изворни текст (OCR)
дру̀жина ж 1. а. другови, више другова. б. скуп пратилаца, пратња. — Попут сјајне змије спуштала се гвоздена чета низбрдице, у њој краљица и њена дружина. Шен. в. људи који су заједно на каквом послу, раду. — Његове су бродице и мреже, а Кљако управља дружи̑ном. Ћип. Ето, драги мој Гргуре, овде је, као што видиш, образована једна лупешка дружина. Ком. г. чета, одред; сватови. — И он води кићене сватове, понајпрви иде пред дружином. НП Вук. Тај одред представља прилично шарену дружину. Чол. д. весело друштво које се скупља ради забаве. — Зар тако! Зар то? — загрми дружина лупајући по столовима. Шен. Ја се шетам, дружина са мноме, ми идемо Стражилову томе. Радич. 2. кућна чељад (чланови породице и служинчад или једно од двога). — У нашој је кући много дружине, баш се може казати: велика кућа. Ивак. 3. в. друштво (4): трговачка ~, занатлијска,~ земљорадничка