Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дру̀штвено̄ст

жтом 1, стр. 788

дру̀штвено̄ст

друштвеност

Лема

друштвеност

Извор

том 1, стр. 788, редослед 3

  1. 1.

    својство онога који је друштвен, способност за друштвени живот; дружевност, дружељубивост.

    — Казали смо раније да је основ човекове моралности
    — друштвеност, тј. задовољство које човек налази заједничким животом у друштву.
    Марк. Св.
  2. 2.

    друштвени живот, друштвени односи, друштвене везе.

    — Ђуро не помаже ништа да се у граду развије друштвеност.
    Нех.
Изворни текст (OCR)
дру̀штвено̄ст, -ости ж 1. својство онога који је друштвен, способност за друштвени живот; дружевност, дружељубивост. — Казали смо раније да је основ човекове моралности — друштвеност, тј. задовољство које човек налази заједничким животом у друштву. Марк. Св. 2. друштвени живот, друштвени односи, друштвене везе. — Ђуро не помаже ништа да се у граду развије друштвеност. Нех.