др̑хат
дрхат
Лема
дрхат
Варијанте
др̏хат
Извор
том 1, стр. 788, редослед 6
- 1.
дрхтавица дрхтање; дрхтај.
— Његово лице канда је од камена било, ни дрхтом не дрхтну.
Кад тај грч попусти, с дрхатом очекује Рифка наредни.
Сукрвица цури и изазива непријатан дрхат живаца.
- 2.
подрхтавање, титрање, треперење (гласа, мирне површине воде, светлости).
— И мирне воде ... у лаку дрхту своје површине носе шапат дрезги.
Засенљива ... светлост играше према кретању лађе и у дрхату обасјаваше болницу као зубља којом човек маuе.
Изворни текст (OCR)
др̑хат, -хта и др̏хат, -а м 1. дрхтавица; дрхтање; дрхтај. — Његово лице канда је од камена било, ни дрхтом не дрхтну. Шен. Кад тај грч попусти, с дрхатом очекује Рифка наредни. Андр. И. Сукрвица цури и изазива непријатан дрхат живаца. Лал. 2. подрхтавање, титрање, треперење (гласа, мирне површине воде, светлости). — И мирне воде ... у лаку дрхту своје површине носе шапат дрезги. Коз. Ј. Засенљива ... светлост играше према кретању лађе и у дрхату обасјаваше болницу као зубља којом човек маuе. Дов.