Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

др̏хтавица

жтом 1, стр. 788

др̏хтавица

дрхтавица

Стална адреса

Лема

дрхтавица

Извор

том 1, стр. 788, редослед 11

  1. 1.

    трешња, грозница (од хладноће, слабости, старости, узбуђености), дрхтање.

    — Све је то Лука оћутио по оној тихој дрхтавици, која само љубеће срце уздрмава на додир обожавана бића.
    Коз. Ј.
    Нера већ устала ... села на праг ... јака роса обујмила све, те је нека лака дрхтавица подузима.
    Вес.
  2. 2.

    фиг. грозничавост, узбудљивост.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Режија господина Веснића много је помогла да Вернерова драма добије праву дрхтавицу живота.
    СКГ 1937
Изворни текст (OCR)
др̏хтавица ж 1. трешња, грозница (од хладноће, слабости, старости, узбуђености), дрхтање. — Све је то Лука оћутио по оној тихој дрхтавици, која само љубеће срце уздрмава на додир обожавана бића. Коз. Ј. Нера већ устала ... села на праг ... јака роса обујмила све, те је нека лака дрхтавица подузима. Вес. 2. фиг. грозничавост, узбудљивост. — Режија господина Веснића много је помогла да Вернерова драма добије праву дрхтавицу живота. СКГ 1937.