Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

др̏хтав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 788

др̏хтав

дрхтав

Лема

дрхтав

Извор

том 1, стр. 788, редослед 7

  1. а.

    који дршће, подрхтава, који се тресе.

    — Хоћеш моје усне сањиве, дрхтаве, пуне сна и росе.
    Бој.
    Кад је мало одахнуо, он је дрхтавом руком ... дохватио писмо.
    Кол.
    Савовић пође дрхтавим корацима.
    Лал.
  2. б.

    који неуједначено звучи, испрекидан (о гласу, звуку).

    — Напукло звоно баца у таму тужне ... дрхтаве звуке.
    Ђил.
  3. в.

    који трепери, трепће, мига (о пламену, светлости и сл.).

    сл. — слично
    — У кандилу горео је дрхтав жижак.
    Рист.
    У дремовну оку дрхтав трепти сјај.
    Крањч. С.
Изворни текст (OCR)
др̏хтав, -а, -о а. који дршће, подрхтава, који се тресе. — Хоћеш моје усне ... сањиве, дрхтаве, пуне сна и росе. Бој. Кад је мало одахнуо, он је дрхтавом руком ... дохватио писмо. Кол. Савовић пође дрхтавим корацима. Лал. б. који неуједначено звучи, испрекидан (о гласу, звуку). — Напукло звоно баца у таму тужне ... дрхтаве звуке. Ђил. в. који трепери, трепће, мига (о пламену, светлости и сл.). — У кандилу горео је дрхтав жижак. Рист. У дремовну оку дрхтав трепти сјај. Крањч. С.