др̀хтати
дрхтати, дршћем, дрхтим
Лема
дрхтати
Варијанте
дршћем, дрхтим, др̏шће̄м, др̀хтӣм
Извор
том 1, стр. 789, редослед 6
- 1.а.
(имп. др̀шћи и др̀хти; прил. сад. др̏шћӯћи и др̀хте̄ћи) несврш.; исп. дрхтјети а. имати дрхтавицУ, трести се; подрхтавати (нпр. од потреса, експлозија и сл.).
— Није се ни освртала на дјевојчицу која је дрхтала поред њених ногу.
Дрхтала му је доња усница као да га грозница тресе.
Не знамо да ли то гађају наши или њихови топови, тек земља је дрхтала.
- 1.б.
треперити, мигати, светлуцати (се), трептати (о светлости, ватри и сл.).
— У приземљу дршће под ниским сводом тесана луч. Нех. фиr. Тиха је вечер дрхтала над свијетом.
- 1.в.
звучати испрекидано, неједнако, неуједначено (о гласу, звуковима).
— Поче ме храбрити и глас јој стаде дрхтати.
Глас му је дрхтао као у клетви.
- 1.г.
учестано ударати, куцати, трепетати (о срцу).
— Њему дрхти срце.
Срце ми је дрктало и цијепало се удвоје.
- 2.а.
фиг. бојати се кога, бити застрашен, страховати (од чега или пред ким).
— Видите ли ви оног ђиду ... тај ти је био хајдук, пет округа од њега дрхтало.
Ти иза зида псујеш, а пред њим дрхтиш као јасика.
- 2.б.
осећати стрепњу, бојазан, бојати се, бринути се (за кога или што).
— Ах, господине ... ја дршћем за њега од вашеrа гњева.
Зар има, збиља, већег богатства од радосна и мирна живота без брига, кад човјек не мора дрхтати за свој свагдашњи крух!
Фразе
~ над сваким динаром тврдичити, цицијашити; дршће му душа на језику тек што није издахнуо.
Изворни текст (OCR)
др̀хтати, др̏шће̄м и др̀хтӣм (имп. др̀шћи и др̀хти; прил. сад. др̏шћӯћи и др̀хте̄ћи) несврш.; исп. дрхтјети 1. а. имати дрхтавицУ, трести се; подрхтавати (нпр. од потреса, експлозија и сл.). — Није се ни освртала на дјевојчицу која је дрхтала поред њених ногу. Андр. И. Дрхтала му је доња усница као да га грозница тресе. Том. Не знамо да ли то гађају наши или њихови топови, тек земља је дрхтала. Јак. б. треперити, мигати, светлуцати (се), трептати (о светлости, ватри и сл.). — У приземљу дршће под ниским сводом тесана луч. Нех. фиr. Тиха је вечер дрхтала над свијетом. Крањч. С. в. звучати испрекидано, неједнако, неуједначено (о гласу, звуковима). — Поче ме храбрити и глас јој стаде дрхтати. Шапч. Глас му је дрхтао као у клетви. Божић. г. учестано ударати, куцати, трепетати (о срцу). — Њему дрхти срце. Макс. Срце ми је дрктало и цијепало се удвоје. Ков. А. 2. а. фиг. бојати се кога, бити застрашен, страховати (од чега или пред ким). — Видите ли ви оног ђиду ... тај ти је био хајдук, пет округа од њега дрхтало. Чол. Ти иза зида псујеш, а пред њим дрхтиш као јасика. Јонке. б. осећати стрепњу, бојазан, бојати се, бринути се (за кога или што). — Ах, господине ... ја дршћем за њега од вашеrа гњева. Грол. Зар има, збиља, већег богатства од радосна и мирна живота без брига, кад човјек не мора дрхтати за свој свагдашњи крух! Ант. 1.