Одредница

ду́бак

мтом 1, стр. 790

ду́бак

дубак

Лема

дубак

Извор

том 1, стр. 790, редослед 24

  1. (ген. мн. ду̑ба̄ка̄) направа у којој мало дете стоји и учи да хода, сталак.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Стајао сам ... као дијете у дупку.
    Лоп.

Фразе

у ~, из дупка усправно, увис. — Стојећи у дубак, с капом на глави ... пробесједи. Љуб. Уперисмо увис, из дупка, чакље и куке, као бодље у јежа.
Богдан.
Изворни текст (OCR)
ду́бак1, ду́пка м (ген. мн. ду̑ба̄ка̄) направа у којој мало дете стоји и учи да хода, сталак. — Стајао сам ... као дијете у дупку. Лоп.