дубѝна
дубина QA: medium
Лема
дубина
Извор
том 1, стр. 791, редослед 1
- 1.
(ак. ду̏бину и дубѝну) 1 размак од површине, од врха чега до дна или
до какве тачке према доле; супр. висина:
мора, ~ бунара.
- 2.
(обично у мн.) простор, пространство које се налази у великој удаљености од површине.
Затутњи из дубина. Вес. Природна блага ... крију морске дубине. Мј. 1926.
- 3.
место или простор удаљен од почетка чега, у унутрашњости, у средини чега.
Чиста је и мирна плава небеска дубина. Ранк. Град је у дубини залива. Крањч. Стј. У дубини тавних гора ... он је срећан био с њоме. Ил.
- 4.
фиг. а. (у вези с именицама које значе време) временска поодмаклост: ~ прошлости, ~ старости. б. основа, бит, суштина, језгро, срж; величина, садржајност, значајност.
Сумњам да је живот у својој дубини тако сладак. Мил. В. То је био један од оних сјајних људи из народне дубине. Чол. Ја ћу осјетити дојам велике ријечи, дубину оноr увјерења.
Фразе
из дубине душе, срца (осећати, мрзети, волети) у највећој мери, врло, јако, живо (осећати, мрзети, волети); у дубини душе, срца у најдубљем унутрашњем доживљавању.
Изворни текст (OCR)
дубѝна ж (ак. ду̏бину и дубѝну) 1 размак од површине, од врха чега до дна или до какве тачке према доле; супр. висина: