Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ду́бити

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 791

ду́бити

дубити QA: medium

Стална адреса

Лема

дубити

Извор

том 1, стр. 791, редослед 11

  1. 2.

    ду̂бӣм (импф. ду̑бља̄х; трп прид. ду̑бљен) несврш. дупсти.

    импф. — имперфектприд. — придевнесврш. — несвршени глагол
    — Брат је штаком дубио рупу у земљи.
    Сим.
    У логору трговина дуби своје канале и каналиће.
    Ђон.

Пододреднице

~ се

повр. удубљивати се, зарањати. — Све више и више дубила сам се у жалосне мисли. Шен. У дну њеног звонкога гласа дубила се једна пукотина туге и усамљености. уск

повр. удубљивати се, зарањати.
Изворни текст (OCR)
ду́бити2, ду̂бӣм (импф. ду̑бља̄х; трп. прид. ду̑бљен) несврш. дупсти. — Брат је штаком дубио рупу у земљи. Сим. фиг. У логору трговина дуби своје канале и каналиће. Ђон.