Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ду̀брава

жтом 1, стр. 792

ду̀брава

дубрава

Лема

дубрава

Извор

том 1, стр. 792, редослед 13

  1. —

    (ген. мн. ду̏бра̄ва̄) шума од дубова (храстова), шума уопште, гај.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Његов глас је јечао у дубрави. Вес. Кад је бака ово изрекла, страховито јекну цијела дубрава.
    Брл.
Изворни текст (OCR)
ду̀брава ж (ген. мн. ду̏бра̄ва̄) шума од дубова (храстова), шума уопште, гај. — Његов глас је јечао у дубрави. Вес. Кад је бака ово изрекла, страховито јекну цијела дубрава. Брл.