ду́вати
дувати
Лема
дувати
Извор
том 1, стр. 793, редослед 17
- 1.
= духати 1. доводити у кретање зрак, ваздух.
— Дувала је крај мора ... љута бура.
Кроз тунел дува промаја.
Европом су почели да дувају други ветрови.
- 2.
испуштајући из уста јаку струју зрака, свирати у какав инструмен(а)т и сл.
— lотарош ... му гајдашу залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полVтину ко̑ бесан.
Поштар је дувао у рог.
б. помоћу какве справе чинити ветар.
- 3.
фиг. (на кога) љутити се.
— Онда се он на нас нешто изузе и стаде дувати.
Фразе
~ коме у (за) врат(ом) угрожавати кога; ~ на нос љутити се; ~ у један (исти) дудук (рог, тикву) с ким слагати се у мишљењу и поступцима с ким; знам одакле ветар дува познати су ми прави разлози; који (какав) ветар дува? какво је стање (расположење), каква је ситуација
Изворни текст (OCR)
ду́вати, ду̑ва̄м несврш. = духати 1. доводити у кретање зрак, ваздух. — Дувала је крај мора ... љута бура. Шен. Кроз тунел дува промаја. Дед. В. фиг. Европом су почели да дувају други ветрови. Милис. 2. з. испуштајући из уста јаку струју зрака, свирати у какав инструмен(а)т и сл. — lотарош ... му гајдашу залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полVтину ко̑ бесан. Срем. Поштар је дувао у рог. Шкреб. б. помоћу какве справе чинити ветар. 3. фиг. (на кога) љутити се. — Онда се он на нас нешто изузе и стаде дувати. Глиш.