Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ду̀гме

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 794

ду̀гме

дугме

Стална адреса

Лема

дугме

Извор

том 1, стр. 794, редослед 12

  1. 1.

    с(мн. дугмѐта) тур. 1. предмет (обично округао) од кости, метала и сл. који служи за закопчавање одеће и др., пуце.

    с — средњи родмн. — множинатур. — турскисл. — сличнодр. — друго
    — Свијетлила су велика округла дугмета као петокрунаши.
    Бег.
    У ... окрпљеној торби теглио је ... дугмад за кошуље.
    Ћоп.
  2. 2.

    направа слична дугмету на разним електричним апаратима и инсталацијама (на звонцету, аутоматима), на хармоници и сл.

    сл. — слично
    — Притисну електрично дугме за послужитеља.
    Уск.
  3. 3.

    жижак у кандилу.

    — Старали су се да увек има дугме и зејтина у кандилу.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
ду̀гме, -ета с(мн. дугмѐта) тур. 1. предмет (обично округао) од кости, метала и сл. који служи за закопчавање одеће и др., пуце. — Свијетлила су велика округла дугмета као петокрунаши. Бег. У ... окрпљеној торби теглио је ... дугмад за кошуље. Ћоп. 2. направа слична дугмету на разним електричним апаратима и инсталацијама (на звонцету, аутоматима), на хармоници и сл. — Притисну електрично дугме за послужитеља. Уск. 3. жижак у кандилу. — Старали су се да увек има дугме и зејтина у кандилу. Срем.