Одредница

ду́жан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 798

ду́жан

дужан

Лема

дужан

Извор

том 1, стр. 798, редослед 18

  1. 1.а.

    (одр. ду̑жнӣ) 1 који има дужност, обавезу.

    одр. — одређени вид придева
    — Војни свећеници су дужни да одмах предају људе надлежним областима ради даљег прогона.
    Јонке
    Ја сам био дужан да ти то кажем.
    Чипл.
  2. 1.б.

    који је приморан, принуђен, обавезан.

    — По тој теорији војник који се заклео на верност цару дужан је да стреља свој народ и своју браћу.
    Марк. Св.
    Житни је закон одређивао да је државасиромашним грађанима дужна ... дати сваког мјесеца одређену количину жита. Пов.
  3. 2.

    који има дуга, који је обавезан платити, вратити дуг.

    — Ко је дужан, тај је тужан. Н. посл.
    Вук
  4. 3.

    какав треба да буде.

    — С вилама сам игро̑ се без дужна поштовања.
    Крањч. С.
    Они су савети изречени у лепој форми и са дужном обазривошћу.
    Панд.
    невин.

Фразе

~ је косом на глави има дуга колико има косе на глави ; ~ ке се не веже нема шта изгубити; не ос тати коме ~ вратити му једнаком мером; ни крив ни
Изворни текст (OCR)
ду́жан, -жна, -жно (одр. ду̑жнӣ) 1. а. који има дужност, обавезу. — Војни свећеници су дужни да одмах предају људе надлежним областима ради даљег прогона. Јонке. Ја сам био дужан да ти то кажем. Чипл. б. који је приморан, принуђен, обавезан. — По тој теорији војник који се заклео на верност цару дужан је да стреља свој народ и своју браћу. Марк. Св. Житни је закон одређивао да је државасиромашним грађанима дужна ... дати сваког мјесеца одређену количину жита. Пов. 1. 2. који има дуга, који је обавезан платити, вратити дуг. — Ко је дужан, тај је тужан. Н. посл. Вук. 3. какав треба да буде. — С вилама сам игро̑ се без дужна поштовања. Крањч. С. Они су савети изречени у лепој форми и са дужном обазривошћу. Панд.