Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дужѝна

жтом 1, стр. 799

дужѝна

дужина

Лема

дужина

Извор

том 1, стр. 799, редослед 1

  1. 1.а.

    (ак. ду̏жину и дужѝну; мн ду̏жине и дужѝне, ген. дужи́на̄) = дуљина а. размак, удаљеност међу крајевима чега или између два места.

    ак. — акузативген. — генитив
    — Уз стравично кршење прострла буква своју дивовску дужину низ неравнине потока. Рад.
  2. 1.д.

    Одговори дјечак разваливши уста за цијелу дужину лица. Креш.

  3. 1.б.

    геом. део правца омеђен двема тачкама.

  4. 2.

    количина, опсег, величина.

    — Када је стао писати за хонорар, плаћало му се ... по дужини.
    Скерл.
  5. 3.

    грам. трајање, квантитет(а): ~ и краткоћа слогова.

    грам. — граматика, граматички
Изворни текст (OCR)
дужѝна ж (ак. ду̏жину и дужѝну; мн. ду̏жине и дужѝне, ген. дужи́на̄) = дуљина 1. а. размак, удаљеност међу крајевима чега или између два места. — Уз стравично кршење прострла буква своју дивовску дужину низ неравнине потока. Рад. Д. Одговори дјечак разваливши уста за цијелу дужину лица. Креш. б. геом. део правца омеђен двема тачкама. 2. количина, опсег, величина. — Када је стао писати за хонорар, плаћало му се ... по дужини. Скерл. 3. грам. трајање, квантитет(а): ~ и краткоћа слогова.